|
|||||||||||||
|
|
|||||||||||||
|
|
Aktuelni događaji |
||||||||||||
PRVI MEĐUNARODNI BIJENALE EX LIBRISA "PAPIR" 2006
|
 Prvi
međunarodni bijenale EX LIBRISa "PAPIR"
Prvi međunarodni bijenale EX LIBRISa ima žiri koga imenuje
organizator. Žiri će po otvaranju izložbe dodeliti jednu Glavnu nagradu
(u iznosu od 200 evra) i deset ravnopravnih nagrada - Diploma. Za sve dodatne informacije pozovite ili kontaktirajte:
Za Umetnički Savet Prvog međunarodnog bijenala EX LIBRISa:
|
||||||||||||
 |
|||||||||||||
|
PAPIR
|
Papir ima dugu i bogatu istoriju koja povezuje svet i njegovu kulturu.
Zahvaljujući divnim kreacijama na papiru mnogi opisi i pamćenja sveta
sačuvani su, i mi ih danas možemo koristiti i učiti od njih. U narednim
redovima ukratko želimo da Vas podsetimo na istoriju papira, zašto se
sve koristi, i na neke reči i simbole koji su povezani sa papirom.
Nadamo se da će ovo pismo već biti dovoljno inspirativni za Vas.
Radujemo se unapred Vašim grafikama koje budu nastale kao komentari na
ovu temu. Kada pomislimo na papir i njegovu istoriju, naše misli bi trebale da se vrate unatrag oko 5000 godina, do doline reke Nil u stari Egipat. Tamo je rasla biljka koja se zove Papirus (Cyperous Papirus). Egipćani su sekli tanke trake od ove biljke i omekšavali su je potapanjem u reku Nil. Potom su te trake ređali ukrštanjem pod pravim uglom na ravnu površinu, a potom odstranjujući vlagu pravili tanke pločice od tih traka. Posle sušenja pločica od traka na suncu dobijali su tanke papirne listove na kojima su mogli da pišu ili crtaju. Pošto su ti listovi bili veoma praktični, tanki, lagani za pisanje i crtanje u svim prilikama, to je papirus ubrzo bio prihvaćen kao najbolja podloga za pisanje i crtanje kako u starom Egiptu, tako i u Grčkoj i Rimu. Ovo stari narodi su na papirusu beležili i čuvali svoje duhovno blago, pisali istorije, ugovore, ali su i slikali i crtali po njemu. Slični postupci pravljenja papira su bili zastupljeni i kod drugih naroda. Tako su Maje već u drugom veku na sličan način pravili papir. Čak i plemena Pacifičkih ostrva su od biljaka pravili nešto slično papirusu, što im je najčešće služilo i kao odeća koju su oslikavali i bojili. Papir koji poznajemo danas vodi poreklo iz Kine. Iskopavanjem grobova dinastije Han (200 godina pre nove ere) pronađen je tekst Lao Cea napisan na svilenom papiru. U 105 godini Nove ere za vreme dinastije Han, carski evnuh Cai Lun je eksperimentisao sa mnogim biljkama radi dobijanja papira. Sve do trećeg veka nove ere tajna pravljenja papira je ostala u Kini, da bi se posle toga polako selila na zapad, preko Vijetnama, Tibeta, a i na istok preko Koreje i Japana. Godine 715. kada je Tang dinastija ratovala sa Islamskim svetom, zarobljen je jedan Kineski karavan sa papirom i majstorima koju su pravili papir. Tako je tajna pravljenja papira stigla i do vrata Evrope. Svakodnevna upotreba papira počinje tek sa Gutembergom u 15 veku, koji je 1456 godine odštampao svoju poznatu Bibliju. Od ovog trenutka papir pored retke upotrebe u umetnosti i administraciji postaje i medijum masovne komunikacije. Tekst koji čitate iz ovog pisma, iako je napisan digitalnom tehnikom istovremeno je odštampan na finoj celulozi, tj. na papiru, što znači da je već u ovom tekstu spojena tehnologija pravljenja papira od pre 5 milenijuma i današnja savremena digitalna tehnologija. Papir koji je danas napravljen, u najboljoj tradiciji zanata, jeste trajan, fleksibilan i višenamenski upotrebljiv proizvod. Danas je papir dostupan svakome, kada se pakuje poklon, kada se piše pismo, kada se crta, kada se štampa grafika, kada se slika itd. Koriste ga takođe, štampari, proizvođači čestitki, uramljivači, proizvođači kutija i ambalaže, knjigovesci i drugi. Papir se takođe koristi u arhitekturi, u unutrašnjem i spoljnom dizajnu, kao tapete, abažuri, vazne i ukrasi, u tehnici papir-mašea moguće je napraviti praktično sve. Jednom rečju papir ima mnogostranu primenu, mogli bismo reći opštu, tako da je njegovo korišćenje ograničeno jedino maštom……. Dakle maštajte! |
||||||||||||
|
|
|||||||||||||
|
|||||||||||||
